“Од Принца до Светитеља”
Хвала Богу, Свети Сава се традиционално слави не само у свим српским школама, већ и у нашој – ОШ “Бора Станковић”. Из године у годину ученици, наставници показују своју креативност и таленте из области сликарства, поезије, музике и величају и славе најпобожнијег и најзаслужнијег Србина – Принца Растка који је постао монах Сава, а животом заслужио да постане и Свети Сава.Свети Сава је српски непогрешив компас ка Богу и светионик вере у Србији. На самом почетку приредбе традиционално је Отац Милан Лазаревић из Храма Светог Василија на Бањици секао славски колач, освештао жито и беседио нам свима прелеп говор. Након тога све учеснике поздравила је топлом добродошлицом наша директорка госпођа Марија Латиновић.
Приредбу је отворила наша ученица другог разреда – Нађа Лазић отпевавши нам у српкој народној ношњи нашу химну “Боже правде” разгаљујући све присутне гледаоце.
У приредби 2024. године желели смо да прикажемо да Свети Сава није само наш српски Светитељ, већ планетарни, космички и да припада сваком човеку и свакој нацији. Зато смо и представили прославу Светог Саве на пет језика. Први је био грчки језик где је ученик Дарио Пападакис говорио о песми грчко-српског пријатељства, о љубави између Гркиње и српског војника који се повлачио преко Албаније и стигао на Крф и поздравља се са њом зато што се враћа у борбу са вером у Бога, за краља и отаџбину да ослободи поробљену мајку Србију, предосећајући да ће у тој борби и погинути и зато јој и у тој песми говори “Лаку ноћ моја драга.” Деца су носила костиме и народне ношње других нација, те је то био случај са малим Грком Дариом који је ученик осмог разреда. Затим, наступала је ученика Марта Стаменковић која је носила костим из руског дома и рецитовала “Ко то куца тако позно на манастирска врата” на руском језику и увек смо давали превод и на српском језику. Затим, ту је био мали Дамјан Попески који је говорио Тропар Светом Сави на македонском језику јер ми смо у дивним односима са Македонијом. Затим, ученица Тамара Грбић која је говорила на енглеском језику “Ускликнимо с љубављу” и пети језик је био нама најдражи српски језик који смо презентовали на један посебан начин тиме што смо публици и родитељима представили “Борин хор Колибри” састављен од око стотину ученика првог разреда обучени у боје колибри који су нам певали, махали нам и разгалили нас Химном Светом Сави “Ускликнимо с љубављу”.
Велику захвалност дугујемо директорки Марији Латиновић на подршци и поверењу. Такође, заслуга госпође Марије Латиновић и нашег Оца Милана Лазаревића, Старешине Храма Светог Василија Острошког на Бањици је и управо то што је тридесет учионица добило тридесет икона Светог Саве да деца гледајући у икону схвате од кога водимо порекло и на кога треба да се угледамо. Поред свих наших учесника и њихових родитеља који су нам били велика подршка, пуно захвалности дугујемо наставнику ликовне културе Вукану Вуканићу који сваке године осликава позадину позорнице за приредбу Светог Саве. Хвала свим наставницима и учитељицама који су учестовали у спремању приредбе и креаирању изложбе о Светом Сави у холу школе.Такође, велику захвалност дугујемо ученици Ани Зељић која је говорила и свирала на приредби и била диригент нашим Колибрима. Посебну захвалност дугујемо и мојој бившој ученици Софији Сибиновић која свира харфу и која је гостовала у Ирској – постојбини харфе, где није ни имала свој инструмент, али је победила и добила звање најбољег харфисте на свету.
Хвала свима који су на било који начин допринели да величамо име Божије у нашој школи и да величимо име нашег просветитеља Светог Саву.Све што дише нека хвали Господа.
Вероучитељ Сашо Лазовић
у Београду, 29.01. 2024. године.